https://www.blic.rs/vesti/politika/da-li-smo-se-previse-kleli-u-putina-hoce-li-najnovije-izjave-predsednika-rusije-o/y3zet05
Da li smo se previše kleli u Vladimira Putina – pitanje je koje se nameće nakon što je predsednik Rusije u razgovoru sa generalnim sekretarom UN Antonijom Guterešom otvoreno rekao da su Donjecka Narodna Republika i Luganska Narodna Republika postale nezavisne po analogiji sa odlukom Međunarodnog suda o Kosovu. Analitičari nisu iznenađeni Putinovim rečima jer, kako kažu, Rusija već decenijama gleda na Kosovo kao presedan međunarodnog prava za ostvarivanje svojih interesa u Evroaziji.
Ni Abhazija, ni Južna Osetija, ni Krim koji su otcepljeni od Gruzije i Ukrajine i priznate kao nezavisne od strane Rusije ( Krim je Rusija čak i anektirala 2014. godine ) po istom principu kao što je Kosovo proglasilo nezavisnost od Srbije i dobilo priznanje gotovo svih zapadnih država na čelu sa SAD-om, nisu bile dovoljne ogromnoj većini Srba da se ohlade od rusofilije u vreme Putina.
Po prvi put većina građana Srbije protiv EU
Šta više, prema istraživanju Ipsos-a koje je „Blic“ pre nekoliko dana eksluzivno objavio, po po prvi put u istoriji nedvosmislena većina građana Srbije je protiv ulaska naše zemlje u EU.
Tako je, prema toj studiji, čak 44 odsto građana protiv evropskih integracija, svega 35 procenata je za, a ostalih 21 odsto ne zna ili ne želi da se izjasni. Razlog su pritisci koje Srbija trpi od EU u vezi sa uvođenjem sankcija Rusiji.
Pitanje je da li bi te brojke bile drugačije posle najnovije Putinove izjave u kojoj praktično potvrđuje da je Rusija po ugledu na Zapad i Kosovo priznala nezavisnost Luganska i Donjecka, kao što je prethodno učinila i sa Abhazijom i Južnom Osetijom?
– Veoma sam dobro upoznat, lično sam čitao dokumenta Međunarodnog suda UN o Kosovu. Dobro se sećam odluke Međunarodnog suda gde piše da prilikom realizacije prava na samoopredeljenje određena teritorija bilo koje države nije u obavezi da traži dozvolu od centralnih vlasti da proglasi svoj suverenitet. To je rečeno u vezi Kosova i to je odluka međunarodnog suda. Tu odluku su svi podržali. Lično sam čitao sve te komentare organa SAD, evropskih zemalja, svi su to podržali. Ako je to tako, onda Donjeck i Lugansk imaju isto pravo da proglase svoj suverenitet, ne obraćajući se centralnim organima vlasti Ukrajine, jer je presedan napravljen – rekao je Putin.
Da li je na taj način Putin otvoreno priznao da je Rusija spremna da žrtvuje čak i Kosovo u sastavu Srbije da bi ostvarila svoje interese u Evroaziji – pitanje je koje je „Blic“ sa sagovornicima i analitičarima uradio kao temu.
„Putin priznao nezavisnost Kosova“
Bivši ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić ističe za „Blic“ da je Putin izjavom da se nezavisnost Donjecka i Luganska temelje na kosovskom presedanu „faktički priznao samostalnost Kosova“
– Faktički Putin je izjavio da on priznaje samostalnost i nezavisnost Kosova i sve šta je Kosovo sa svojim sponzorima za to učinilo – naglašava Đukić koji je i član Foruma za međunarodne odnose.
Naš sagovornik podseća da je ruska strana 2008. godine „pozivala na kosovski presedan u slučaju proglašenja nezavisnosti i priznavanja Južne Osetije i Abhazije od strane Moskve“.
– Ovim potezom Moskva je učinila verovatno odlučujući korak u priznavanju Kosova i svakako u olakšavanju pozicije za njegovo rešavanje Vašingtonu i celom Zapadu – podvlači Đukić.
Kako kaže, Putinova izjava nije iznenađenje.
– Novo je jedino to da je Putin temeljno proučavao dokumenta Međunarodnog suda UN o Kosovu i da bez sumnje stoji na tom američkom presedanu u vezi sa Kosovom. Dakle, nije bitno međunarodno pravo nego šta Putin misli o presedanu. A očigledno je da su stanovišta Moskve i Vašingtona veoma blizu u vezi sa presedanima i da ih i jedni i drugi prave – apostrofira Đukić.
Interes Rusije – četiri republike u Ukrajini
Zbog toga bivši ambasador Srbije u Belorusiji smatra da bi Srbija trebalo da gleda samo svoje interese.
– Velika je zabluda da su naši interesi bliski interesima Rusije. Interes Rusije je stvaranje čak četiri republike na teritoriji Ukrajine. Pored Krima, Luganska i Donjecka, tu je i Nikolajev kao četvrta republika na Crnom moru. Ako tome dodamo Abhaziju i Južnu Osetiju u Gruziji i Pridnjestrovlje u Moldaviji to je već grozd nezavisnih republika koje su interes Rusije – ističe naš sagovornik.
Đukić ocenjuje da je u takvoj spoljnopolitičkoj situaciji naša država u veoma nezahvalnom položaju.
– Ne kaže se džaba prijateljstvo za prijateljstvo, jare za pare. Da smo do sada ispunili 34 poglavlja na putu ka EU i da je to 35 ostalo neotvoreno imali bismo sasvim drugačiju spoljnopolitičku situaciju i u odnosu na EU i u odnosu na Rusiju. Ovako nigde nismo, ni na pola balvana, a imamo rusofilsko raspoloženje u zemlji veće nego 1948. godine – podvlači Đukić.
„Srbija – moneta za potkusurivanje“
Kako kaže, po svoj prilici Srbija će služiti kao moneta za potkusurivanje između SAD-a i Rusije.
– Mislim da Vašington i Moskva uveliko vode dijalog u vezi sa Kosovom. Da li ćemo biti iskorišćeni za Krim, specijalni status Donjecka i Luganska ili prestanak rata to je već pitanje. Ali velike sile će nam to što su dogovorili predstaviti kao genijalno rešenje. Ne treba zaboraviti da velike sile i tokom najžešćeg rata uvek vode dijalog – zaključuje Đukić.
„Nema neutralnog statusa više“
Ni docent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić nije iznenađen Putinovom izjavom.
– Rusija se slično ponašala i tokom ratova u SFR Jugoslaviji, zatim tokom bombardovanja naše države 1999. godine, ali i situacije na Kosovu. Putinu Kosovo služi kao dokaz da zapadna međunarodna zajednica, takođe, nije postupala po međunarodnom pravu i da sada ne može ni od drugih odnosno od Rusije da traži da se pridržava tog prava – naglašava za „Blic“ Surlić.
Kako kaže, za Zapad je Kosovo jedinstven slučaj, ali je realnost drugačija.
-Taj slučaj Rusija je već iskoristila za priznavanje nezavisnosti Abhazije i Južne Osetije u Gruziji odnosno otcepljenja Krima, Luganska i Donjecka od Ukrajine. Nema dileme, da aneksija Krima i nezavisnost Luganska i Donjecka štetno utiče i na Srbiju odnosno ostanak Kosova u sastavu naše države – ocenjuje Surlić.
Naš sagovornik kao problem vidi i navijačku atmosferu u Srbiji u vezi sa ratom u Ukrajini.
– Od početka rata stvorila se globalna polarizacija koja, kako sukob u Ukrajini traje, stvara sve dublji jaz i podele gde se od celog sveta traži da se opredeli ili za Zapad ili za Rusiju. Nema ni neutralnog statusa ni racionalnog promišljanja – zaključuje Surlić.
„Moskva ne čuva Kosovo“
Kakvu je ulogu Rusija na ovim prostorima imala u poslednjih 30 godina podsetio je i Dragan Šutanovac, bivši ministar odbrane i osnivač Saveta za strateške politike.
– Punih devetnaest godina otkako su ruske snage napustile Kosovo gde su bile u misiji zaštite stanovništva, pre svih Srba, od mogućih terorističkih i svakih drugih pretnji predsednik Rusije gospodin Putin je u obrazloženju, zašto podržava nezavisnost dve teritorije unutar Ukrajine, iskoristio štih koji je sve vreme imao u rukavu, Kosovo – podvlači Šutanovac.
Kako je rekao, Kosovo je za Putina samo presedan kojeg je trebalo gajiti.
– Iako u Srbiji vlada ubeđenje da nama Moskva čuva Kosovo i da je čak spremna da uđe u vojni sukob kako bi zaštitila srpske interese sada je i potpuno jasno da je Kosovo samo presedan koji je trebalo gajiti do momenta dok pitanja Luganska i Donjecka dovoljno ne sazru – ocenjuje Šutanovac.
Rusija naoružavala Hrvatsku za „Oluju“?!
Bivši ministar ne zaboravlja ulogu Rusije na Zapadnom Balkanu krajem prošlog veka.
– Ruska federacija tokom devedestih u vreme ratova na prostoru bivše Jugoslavije imala izuzetno kontroverznu ulogu prilikom koje je, i pored sankcija, naoružavala Hrvate oružjem koje je kasnije korišćeno i u Oluji. Ništa manje skandalozno bilo je i podizanje ruske ruke u Savetu bezbednosti čime je Srbija dobila do tad neviđene sankcije UN-a pa sve do nikad obrazloženog napuštanja Kosova gde su ih Srbi 1999. dočekali kao oslobodioce – ukazuje Šutanovac.
Bivši ministar odbrane tvrdi da je Putin čovek koji retko pokazuje emocije, a svoj posao radi isključivo u interesu svoje vizije i koristi apsolutno sve dozvoljene i nedozvoljene metode kako bi svoje ciljeve ostvario.
– Svako ko pomisli da je Rusija spremna da svoj interes podredi interesu “bratske” Srbije u potpunoj je zabludi te tako treba i shvatati sve što je rečeno u kontekstu Luganska, Donjecka i Kosova. Konačno, svedoci smo istorijskog trenutka u kome se na tragičan način razdvajaju evroatlantski i evroazijski prostor, a nekima je poruka Putina bila neophodna kako bi shvatili da mi ne pripadamo evroazijskom prostoru kao i da smo sve vreme bili sredstvo za neke druge ciljeve koji se sad ogoljuju – zaključuje Šutanovac.
Stav Putina treba da bude otrežnjenje za Srbiju
I predsednik upravnog odbora Foruma za etničke odnose Dušan Janjić smatra da je Rusija pitanje Kosova oduvek tretirala kao presedan u svoju korist.
– Za razliku od Zapada koji je govorio da je Kosovo jedinstveni slučaj, Rusija je odmah to tretirala kao presedan u svoju korist i sada je Putin i rekao Guterešu da legalizuje Donjeck i Lugansk po principu Kosova – kazao je Janjić.
Janjić je naveo da je Putin „očigledno zaboravio“ da je na poziv Koštunice i Tadića blokirao UN da donesu odluku kojom je trebalo da se promeni Rezolucija o Kosovu.
-Nije on ubedio Gutereša, on dobro zna da to nije po povelji UN. To je još jedan dokaz za one koji tvrde da je veliku korist nama učinila Rusija što je blokirala promenu Rezolucije i što je u to pozvala Kinu, a nije nam učinila nikakvu uslugu, vezala je noge i ruke beogradskim političirama, a sebi je sačuvala pravo da trguje sa Kosovom – ocenjuje Janjić.
Kako kaže, takav stav Putina o Kosovu treba da bude „otrežnjenje“ za svakog čoveka, te da Srbiji jedino preostaje politika normalizacije, kao i priznavanje realnosti u kojoj postoji i Kosovo.
– Za mene je najvažnije pitanje da li će vođstvo Srbije da se vrati interesima države, a njen interes nije da se bavi statusom Kosova – zaključio je Janjić.