Dio stranaka vladajuće koalicije, opozicija, civilno društvo, mediji i ogromna većina građana protive se ideji predsjednika o korigiranju granica Kosova.

  1. Septembar 2018. Fahri Musliu

http://balkans.aljazeera.net/vijesti/svekosovski-front-protiv-hashima-thacija

Finalna faza pregovora Beograda i Prištine o budućnosti Kosova je u toku, a vodeći srpski i kosovski zvaničnici, ali i zvaničnici ključnih međunarodnih, pre svega SAD-a i Evropska unije, prethodnih dana su govorili o razgraničenju Srba i kosovskih Albanaca, korekciji granica, pa i podeli Kosova.

Stavovi su različiti i neusaglašeni, što sve sugeriše da niko i dalje, zapravo, ne zna kako će se i kada priča o Kosovu završiti, ali je tema već otvorena. A predsednik Hađim Tači je uspeo da podeli kosovsku političku scenu i javnost, kao i ključne faktore međunarodne zajednice.

Tači uporno tvrdi da korekcija granica podrazumeva samo priključenje Preševske doline na jugu Srbije (jedne opštine sa većinskim albanskim stanovništvom, a dve manje sa srpskim), ali ne i sever Kosova – Srbiji, čime on majstorski nastoji da blokira rezuluciju koja ne može da bude protiv ove ideje. Izvori unutar Predsjedništva kažu da on dosta relaksirano dočekuje vanrednu sednicu Skuptšine Kosova, da je „sve je pod kontrolom, da neće odustati od svoje ideje i da će i ovog puta izaći kao pobednik“. To se tumači kao znak da je Tači već „potkupljivao svoje protivnike iz vlasti i opozicije ucenama ili nagradama“.

Verbalni rat Thaci – Haradinaj

Dok Tači gura svoju ideju, rekavši da za to ima podršku i EU-a, i SAD-a, premijer Ramuš Haradinaj i njegov zamenik Fatmir Limaj sa predstavnicima opozicije, civilnog društva i kosovske javnosti čvrsto se protive toj ideji, nazivajući je veoma opasnom ne samo za Kosovo, već za ceo region, jer to znači rat i „nove tragedije na Balkanu“.

Iako se Tači ovih dana sastao sa ključnim političkim figurama Kosova, kako bih izdejstvovao njihovu podršku, politička bitka između njega i premijera vodi se preko društvene mreže Facebook. Aludirajući na stavove Haradinaja i opozicije, Tači je pisao da „mada naši saveznici čine napore i pozivaju da Kosovo i Srbija postignu konačni dogovor, nažalost, određene ličnosti u našoj zemlji svojim postupcima nastoje da stvaraju paniku i konfuziju… Kukavičluk kod mene ne postoji. Konačnu odluku o sporazumu sa Srbijom doneće građani Kosova na referendumu.“ On je napao i lidere opozicije, Aljbina Kurtija i Isa Mustafu, rečima „ukoliko Kurti i Mustafa žele da objave rat Srbiji, neka izvole“, dodajući da je „vreme ratova već okončano“.

Ali, sa druge strane, Haradinaj je pozvao međunarodne partnere da se protive „razarajućim idejama i ne dozvole da se postave na stolu odlučivanja“. Jer, kako je naglasio, „stalna javna diskusija o redizajniranju granica i razmenu teritorija je poziv na nove tragedije na Balkanu, koji vodi u destabilizaciju i ugrožava stabilnost i mir na Kosovu i regionu“. “Ako Tači iznese tu temu na sto, onda to neka radi bez moje podrške“, naveo je Haradinaj i dodao da ne želi da se oseća odgovornim ako dođe do promena granica Kosova. Tači mu je odgovorio indirektno, rekavši da „pozivi za nove ratove i tragedije na Balkanu pripadaju mentalitetu prošlog veka i kao takve zaslužuju da se bacaju u korpu za otpatke“.

Prošle sedmice premijer Haradinaj čak se obratio pismom stranim ambasadorima u Prištini i međunarodnoj zajednici, gde je izrazio jasan stav Vlade Kosova o „čvrstoj orijentaciji za evroatlantske integracije, za regionalnu saradnju,  stabilnost, kao i za nemenjanje granica“. U subotu je i Tači okupio ambasadore EU-a i SAD-a, objašnjavajući „svoj jasan i čvrst stav o redifinisanju granica Kosova sa Srbijom“ i tražio njihovo razumevanje i podršku za ovaj proces.

‘Trgovanje sa Srbijom na štetu Kosova’

„Vreme je za veliki, istorijski dogovor između dve države. Ne možemo se vratiti unazad, jer istorija odnosa između Kosova i Srbije je tragična istorija. Nema više vremena za gubljenje ni za Kosovo, ni za Srbiju i sporazum treba da se postigne u narednim mesecima.“

Predsednik kosovske Skupštine Kadri Veselji je izjavio da je teritorijalni integritet Kosova svetinja, granice Kosova utvrđene Ustavom te dodao da „niko nema pravo, legitimitet ni snage da trguje sa Srbijom na štetu Kosova“. On je istovremeno napao opoziciju konstatacijom da pokretanje ove teme u Skupštini samo šteti poziciji Kosova u procesu dijaloga. Rekao je da će stranka koju vodi (Demokratska partija Kosova) učestvovati na toj sednici Skupštine, ali je naglasio da smatra da će pokretanje ove „opasne unutrašnje političke teme prouzrokovati štetu Kosovu u procesu dijaloga u Briselu, i to su samo scenariji, mimo interesa građana i štete zemlji“.

Haradinaj se grčevito protivi razgraničenju sa Srbijom, u istoj meri kao i opozicija u Prištini, ali moguće je da će i on na kraju pristati na tu opciju, što najviše zavisi od ponude koje bude dobijao od Tačija, procenjuju diplomatski izvori u Prištini. Oni kažu da je moguće da će Tači dati „veliki benefit Haradinaju“ u zamenu za njegov pristanak na „korekciju granica“, kao i da ukoliko Amerikanci i Evropljani pristanu na eventualni dogovor Beograda i Prištine „to će biti gotova stvar“. „Pitanje je ko će i kako prepoznati svoj interes“ i šta će biti „paket“ koji će Tači ponuditi – od opšteg, koji se tiče sadržaja sporazuma, do ličnih, za pojedince, uključujući Haradinaja.

Blizak izvor Tačiju kaže da je on upozorio Haradinaja da se „ne meša oko dijaloga, već da bude tu gde je [na mestu premijera], jer ima dosta posla, a dijalog ostavi njemu, jer za to ima ovlaščenja i odgovornost“. Ovaj izvor kaže da je čak pripretio da ukoliko i dalje bude uporan, onda će sigurno izgubiti položaj premijera, jer će najveći koalicioni partner (Demokratska partija Kosova, čije je predsdnik bio Tači 18 godina) izaći iz koalicije i zemlja će ići na vanredne izbore.

Opasna inicijativa o korekciji granica

Ideje Tačija su izazvale toliko konfuzije, pa čak i straha, jer iz njegove ideje, koja izazvala lavinu diskusija, nemamo nikakav konkretan predlog. Tako da se Kosovari nalaze u situaciji kada niko ne zna šta se podržava, a šta se protivi. Najavu predsednika Kosova da će građani morati da se izjasne o mirovnom sporazumu sa Srbijom poznavaoci ustavne materije ocjenjuje nemogućom, jer Kosovo nema zakon o referendumu, i tom pričom on želi da prenepregne stavove opozicije i dela vlasti.

I predstavnici vladajućih stranaka i opozicije ocenjuju da je inicijativa Tačija o „korekciji granica“ opasna, jer bi mogla poništiti „kosovsku nezavisnost i izazvati nove konflikte“. Za lidera pokreta Samoopredeljenje Albina Kurtija, koji se takođe oglasio preko društvenih mreža, reč je o tome da postoje pokušaji „žrtvovanja Kosova za evropsku integraciju Srbije i za spašavanje Tačija od Specijalnog suda“.

Svojom idejom, koju nije izneo bez signala iz nekih krugova ključnih faktora EU-a i SAD-a, što potvrđuje i izjava Džona Boltona, savetnika za nacionalnu bezbendost američkog predsednika Donalda Trampa, Tači je ipak uspeo da podeli i te zemlje. Dok SAD i još neke evropske zemlje, kao i pojedini političari, diplomate i politički analitičari, na neki način podržavaju korekciju granica, „uz dogovor među stranama u sukobu, kao trajno rešenje“, ključne zemlje EU – pre svega Nemačka, Francuska, Engleska, Austrija, kao i poznati političari, diplomate i stručjnaci ,kao što su Karl Bilt, Albert Rohan, Danijel Server…

Rezolucija bez pravne obaveze

I ministri EU-a su ovih dana izrazili zabrinutost zbog ideje o graničnim promenama između Kosova i Srbije, upozoravajući da bi ovo moglo da destabilizuje Balkan, region u kojem se i dalje krčkaju etničke tenzije. Protiv korekcija granica su i lideri balkanskih zemalja, jer se time, kako procenjuju, „otvara se Pandorina kutija, koja će izazvati haos u celom regionu, a i šire“.

U Prištini postoji snaga da se blokira Tačijeva inicijativa, ali je pitanje dinamike i mogućnosti da se ključnim akterima, pre svega Haradinaju i Limaju, da neka vrsta „benefita“. Tači je veoma vešt političar u ubeđivanju i pridobijanju protivnika, tako da je moguća politička trgovina, što se dogodilo prošle godine,i prilikom formiranja predizborne koalicije, kao i nove vlade, čime je ključne državne funkcije preuzeo u potpunosti takozvano ratno krilo.

Opozicija je podnela zahtev za održavanje vanredne sednice Skupštine 4. septembra, potvrdio je šef poslaničke grupe LDK-a Avdulah Hoti. Očekuje se da će na ovoj sednici biti usvojena rezolucija koja zabranjuje predsedniku Tačiju da razgovara sa Srbijom o teritoriji. Hoti kaže da za njeno izglasavanje postoji spremnost više od 80 poslanika. „Nema jačeg političkog mehanizma za izražavanje volje građana Kosova od poslanika Skupštine Kosova, kao izabranih predstavnika građana. Niko ne bi smelo da ima hrabrost da preduzme korake koji su u suprotnosti sa voljom većine poslanika u Skupštini Kosova, a rezolucija Skupštine je obavezna za sve“, rekao je Hoti.

Savetnik kosovskog predsednika Bekim Čolaku izjavio je da se „suverenitet zemlje brani samo Ustavom, a ne rezolucijom ili deklaracijom, koju može da odobri Skupština ili bilo ko drugi“. I poznavaoci ustavne materije kažu da skupštinske rezolucije nemaju nikakav pravni efekat i nisu obavezujuće, tako da to ne može da spreči Tačija da ostvari svoj naum.

‘Udar’ na Specijalni sud za ratne zločine

Zbog toga je kosovska opozicija najavila proteste u Prištini uoči susreta Hašim Tači – Aleksandar Vučić u Briselu 7. septembra. Proteste protiv ideje Tačija o promeni granica će nastaviti i civilno društvo, koje je već započelo prošle sedmice. Više od 50 nevladinih organizacija, eksperata i intelektualaca sa Balkana uputili su pismo članicama EU-a i SAD-u, gde ih pozivaju da ne podrže bilo kakvu razmenu teritorije između Kosova i Srbije.

Kosovski predsednik i njegov srpski kolega više od mesec dana iznose nejasne izjave o mogućem dogovoru i oko toga ima isuviše nagađanja i polemike. Pogotovo što svi misle da će na sledećem susretu u Briselu glavna tema biti granica između Kosova i Srbije, a to uopšte nije tema razgovora, kako kaže izvor iz kabineta kosovskog predsednika. Tako da od narednog susreta ne treba očekivati nikakva iznenađenja, pogotovo ne da će biti reči o granicama i da će Tači pokrenuti pitanje Preševske doline, kako je ubeđivao kosovsku javnost.

Poznavaoci političkih prilika ocenjuju da  ovim idejema kosovski i srpski predsednik nastoje da pridobiju naklonost i podršku međunarodnih faktora, kao ključne figure u rešavanju vekovnog problema. Istovremeno, Vučić želi podršku za članstvo Srbije u EU, a Tači za stolicu Kosova u UN-u. Takođe spominje se želja obojice da budu laureati Nobelove nagrade za mir, a Tači i da bude spašen od Specijalnog suda za ratne zločine koje su počinili pripadnici bivše Oslobodilačke vojska Kosova. Zbog toga kao jedan od kompromisa spominje se i mogućnost proglašenja opšte amnestije za ratne zločine u Srbiji i na Kosovu, čime bi bio ukinut i Specijalni sud za ratne zločine, čime bi sam Tači, kako ocenjuju analitičari, bio spašen tog suda i sebi to pripisivao kao veliki uspeh.