Izvor KoSSev, 2. novembra 2018.
EU ne sme da izgubi iz vida vidljiv paradoks – dok predsednik Vučić otključava vrata Evropskoj uniji, pospešujući donošenje sporazuma sa Kosovom, on zatvara druga, konsolidujući svoju autoritarnu vladavinu i odomaćujući zarobljenu državu, navodno sadrži poverljivo pismo na nekoliko strana britanskog diplomate i evropskog savetnika, a nekadašnjeg medijatora u dijalogu Beograda i Prištine, Roberta Kupera, nakon nedavne posete Srbiji, koje je upravo objavio prištinski portal Gazeta Express. Vučić nema interes da Kosovo ostane u zamrznutom konfliktu i Evropljanima je dao indikacije za to da Srbija treba da dobije nešto, čak i ukoliko ne dođe do „potpune zamene teritorija“. Vučić „gaji očekivanja“ da će on “isporučiti data obećanja“. „Čak ga i srpski liberali vide kao nekog ko može da uspe, on može da bude naš De Gol, kažu.“ Srpska Vlada takođe “izgleda potpuno uverena da, ukoliko bi se održao referendum o sporazumu sa Kosovom koji bi uključio i korekciju granice, on ne bi propao kao što je propao onaj u Makedoniji“, navodno su Kuperu rekli u Srbiji. Vučić i Tači će do kraja ove godine “simbolično najaviti sporazum a do evropskih parlamentarnih izbora dovršiti njegovo postizanje“, sadrži navodno Kuperovo pismo.
Kuper je u pismu govorio o tome da je, učestvujući nedavno na Beogradskom bezbednosnom forumu, ključna tema debate bila predlog razmene teritorija za sveobuhvatni sporazum kojim će se Srbiji „omogućiti da povrati problematičnu teritoriju (sever kosova) u zamenu za to da Srbija prizna Kosovo kao državu“.
“Preokupacija ovim posebnim pitanjem opasna je pošto odvlači pažnju sa stvarnih problema koja treba da se reše pre nego se Srbija pridruži EU. Demokratija i vladavina zakona su najvažnije,“ piše diplomata na početku pisma.
Kako Vučić vidi sebe a šta Brisel želi?
„Predsednik Vučić je možda sebe ubedio da je Kosovo toliko važno da ukoliko ga reši, ostalo neće biti važno (on zamišlja da Brisel čezne za balkanskim čvrstim herojem koji radi na geopolitičkim sporazumima dok Brisel zapravo želi predvidljivu zemlju kojom se dobro upravlja, gleda svoja posla i dobro se slaže sa svojim susedima),“ navodi se u pismu Kupera.
“Stabilnost nad demokratijom je sveprisutni moto ove vlade i većine međunarodnih partnera (neke paralele sa međunarodnom podrškom Gruevskom tokom 2015. padaju mi na pamet),“ takođe piše Kuper.
Vučić doveo briselski dijalog u zastoj
U dužem (navodnom) pismu, Kuper je naveo podatke o strategiji proširenja koju je ove godine usvojila Evropska komisija izdvajajući podatak da bi 2025. mogla da bude datum mogućeg prijema Srbije. Međutim, podsetio je i na to da je u ovoj strategiji “jasno istaknuto“ da je normalizacija odnosa Beograda i Prištine glavni uslov prijema.
Pored toga, podsetio je i na susret Tačija i Vučića na forumu u Alpbahu, avgusta ove godine, gde je ideja “korekcije granica“ po prvi put predstavljena. U podsećanju na hronologiju događaja ove godine, Kuper je takođe naveo i da je predsednik Vučić odbio da učestvuje na trilateralnom sastanku sa Tačijem i Mogerini, čime je, kako kaže Kuper, “dijalog doveo u zastoj“. Podsetio je i na to da se to dogodilo više puta – “u junu, julu i ponovo u septembru“.
Vučić nema interes za zamrznuti dijalog ali želi nešto zauzvrat
“Međutim, čak je i krajem marta, tokom ranije studijske posete Evropskog saveta za spoljne poslove, predsednik Vučić otkrio da on nema interes za situaciju u kojoj bi Kosovo ostalo u zamrznutom konfliktu, dajući indikacije za to da Srbija treba da dobije nešto, čak i ukoliko ne dođe do potpune zamene teritorija,“ navodi se u pismu.
Postoji jako uverenje među srpskim zvaničnicima da je dijalog Beograda i Prištine, koji vodi ka ulasku u EU, „iscrpljen kao mesto za saradnju“.
„Vreme je da se pomeri sa konstruktivne nejasnoće, na jasnoću o Srbiji i Kosovu,“ ovo su navodno reči koje je dobio od Srba, Kuper citira.
Srpski De Gol očekuje da isporuči data obećanja
Kuper je analizirao i političku situaciju u Beogradu i Prištini u vezi sa idejom o razmeni teritorija i podsetio na to da Tači nema “domaću podršku“ za ideju „razmene teritorija“ dok Vučić “gaji očekivanja“ da će on “isporučiti data obećanja“.
“Čak ga i srpski liberali vide kao nekog ko može da uspe (‘on može da bude naš De Gol’)“ – prenosi svoja saznanja iz Srbije.
Kuper takođe navodi da sa jedne strane u Srbiji podršku razmeni teritorija sa Kosovom daje 40 odsto stanovništva, dok sa druge strane, citira navode iz Srbije, srpska Vlada “izgleda potpuno uverena da, ukoliko bi se održao referendum o čitavom sporazumu sa Kosovom a koji bi uključio i korekciju granice, on ne bi propao kao što je propao onaj u Makedoniji“.
U analizi situacije u Srbiji zaključuje da detaljan plan još uvek nije “otkriven“.
“Čak i ne izgleda da je on još uvek spreman,“ kaže Kuper.
Očekivanja su da će Vučić i Tači do kraja ove godine simbolično najaviti sporazum a dovršiti (sa njegovim donošenjem) do evropskih parlamentarnih izbora
Glavna snaga za donošenje ovog sporazuma bili bi diplomatski pregovori na visokom nivou, koji bi bili vođeni idejama o razdvajanju umesto toga da se konsultuju lokalne opštine uz „cilj stvaranja atmosfere dobrosusedskih odnosa“, istakao je takođe Kuper.
Vučić-Tači ohrabreni dramatičnom promenom Vašingtona, ali Srbiji jasno da za razmenu teritorije potrebna podrška Nemačke
Kuper je podsetio i na “dramatičnu“ promenu pozicije SAD i da zbog toga Vučić i Tači, u ovom trenutku, „osećaju da dobijaju ohrabrenje iz Vašingtona za razmenu teritorija“.
Sa druge strane, Srbiji je jasno, kako Kuper procenjuje, da je Srbiji za ideju razmene teritorije, potrebna podrška Nemačke, kao ključnog evropskog partnera.
“Izgleda da Beograd manje brine domaća opozicija i sam zapadni Balkan kada je u pitanju pitanje korekcije granica, već ga više brine nedostatak podrške iz Nemačke,“ dodaje.
Tu Kuper dodaje da su mu navodno u Srbiji rekli da SAD, Velika Britanija i Nemačka „mogu da nam obezbede podršku u Prištini“.
On smatra da je ono na šta Vučić možda računa pobeda nacionalističkih partija u Evropskom parlamentu, kao i da Vučić takođe ima korist od odlaska Angele Merkel sa pozicije kancelarke Nemačke.
Kao alarmantnim je ocenio sada već jasno i otvoreno neslaganje SAD i Nemačke i da ozbiljnost ovom problemu daje i to što se sada zavisi i od francuske pozicije.
Istovremeno, Kuper je izrazio je i zabrinutost povodom ideje razmene teritorija, koja se opisuje kao “efekat Pandorine kutije“.
Kako razgraničenje vidi Srbija po Kuperu
„Nedostatak ambicije Srbije da radi na dobrosusedskim odnosima sa Kosovom postavlja predlog teritorijalne razmene pre u skladu sa tradicijom etničke homogenizacije ranih dvadesetih godina dvadesetog veka na Balkanu, podržavane sa vrha ka samom terenu. pre nego, na primer, postavljanje linije razdvajanja između granice Danske i Nemačke, što se istovremeno dogodilo uz konsultacije sa zajednicama.“
EU da bude spremna sa alternativnim planovima
Kuper u svojim zaključcima daje i preporuke da Mogerini treba da razgovore između Srbije i Kosova postavi na dnevni red Evropskog saveta za spoljne poslove, ali i da sledeća „reaktivna pozicija EU u ovim razgovorima treba da se prebaci ka ohrabrujućim rešenjima koja su legitimna i kojima se uvećava stabilnost regiona“.
“Ali s obzirom na to da bi smernica razmene teritorija mogla ipak da skrene na slepi kolosek,“ Kuper smatra da bi EU takođe trebalo i da ima spremne kreativne ideje kao alternativne planove.
U preporukama Kuper podseća da stabilnost usled “kratkoročne dobiti“ koju će isporučiti vlada u Beogradu, na srednjoročne staze neće dobro poslužiti EU. Zbog toga, Kuper kaže, EU mora da „zadrži fokus na kvalitet demokratije, uključujući i medijske slobode“.
Izbori za nacionalne savete manjina ključni – 4. novembar
„Ključni datum su izbori 4. novembra za četiri veća nacionalnih manjina (u Srbiji). Vrlo je izvesno da će ovo biti iskorišćeno kako bi se oslabila manjinska samoupravna tela, koja su inače nedavno u Srbiji prikazana kao „mogući separatisti,“ ističe Kuper i dodaje da bi „etnička eskalacija u Preševu i Novom Pazaru mogla da potpisivanje sporazuma učini hitnim.“
“I dok se priznaje istorijska dimenzija pitanja o kojima se diskutuje, lideri i institucije EU ne smeju da izgube iz vida ‘vidljiv paradoks’ – dok predsednik Vučić otključava vrata EU pospešujući sporazum sa Kosovom on zatvara druga, konsolidujući svoju autoritarnu vladavinu i odomaćujući „zarobljenu državu,“ zaključuje Kuper.
Srbija se suočava sa padom administrativnog kapaciteta zbog “masovnog odliva mozgova“, nastavlja da opisuje turobnu situaciju u Srbiji.
„Izgleda da Vučić priprema teren za mogući referendum o promeni Ustava, a što bi mogao da poveže sa ostalim merama koje mu omogućavaju da još više konsoliduje svoju vlast,“ poručio je u opširnom pismu Evropljanima Robert Kuper.
Robert Kuper je britanski diplomata koji trenutno obavlja funkciju savetnika Evropske komisije u vezi sa Mijanmarom, koji je pored toga i član Evropskog saveta za spoljne poslove.