Piše Vukašin Živković, 26. 04. 2019.
PRIŠTINA – Ne veruju mu Srbi, ne veruju Albanci, a ne veruje ni međunarodna zajednica – ovako ukratko izgleda sudbina misije EULEX nakon jedanaest godina koliko je prisutna na Kosovu. Korupcionaške afere, smanjivanje nadležnosti i stalne optužbe za neprofesionalnosti i pristrasnost doveli su do toga da više niko ne očekuje da EULEX može da ispuni svoj cilj – pomogne Kosovu da izgradi vladavinu prava.
Zbog svega toga se poslednjih godina, ne samo u Prištini i Beogradu, već i u Briselu, dosta govori o doprinosu i zaostavštini najveće i najskuplje misije koju je EU poslala na Kosovo. Dok jedni smatraju da je misija imala određene uspehe, drugi veruju da EULEX nije uspeo da završi ništa što je započeo.
Marginalizacija misije
Deluje kao i da je sam EULEX tokom godina odustao, jer su se njegove dužnosti i broj osoblja konstantno smanjivali od 2008. do danas. Na početku je imao dva cilja – prvi se odnosio na monitoring, mentorstvo i savetovanje, odnosno pružanje podrške u izgradnji vladavine prava i dijalogu Beograda i Prištine, dok je drugi bio izvršni gde je EULEX imao ovlašćenja da tuži i privodi osumnjičene za zločine u određenim slučajevima.
„Danas dužnosti EULEX-a čine monitoring i savetovanje kosovskih sudija i tužioca. Njihova jedina preostala izvršna uloga jesu specijalne policijske snage koje bi se isključivo koristile u slučaju da se građani Kosova ne odazovu na poziv Specijalnog suda“, ističe Jeta Krasnići iz Kosovskog demokratskog instituta za EWB i podseća da je specijalni sud za ratne zločineformiran kao reakcija međunarodne zajednice na izveštaj Saveta Evrope iz 2010. godine.
Podsećamo da se u izveštaju Dika Martija o zločinima i trgovini organa koje je Oslobodilačka Vojska Kosova (OVK) počinila nad Srbima i drugim nealbanskim stanovništvom navodi da je albanska strana vrlo slabo sarađivala na rešavanju tih slučajeva, a da su u zataškavanje uključene i kriminalne strukture.
Zbog svega ovoga u srpskim medijima je pre nekoliko nedelja odjeknula vest, koju je preneo Radio Slobodna Evropa, da se suđenjima za ratne zločine više neće baviti EULEX, već kosovski sudovi. Sve ovo vodi ka daljoj marginalizaciji EULEXA-a.
„Tokom svog desetogodišnjeg mandata EULEX se nije proslavio u procesuiranju ozbiljnijih ratnih zločina. Mada je u načelu dobra stvar da kosovski sudovi preuzmu ove slučajeve, postavlja se pitanje da li oni imaju kapacitet da sude pravično“, kaže Filip Ejdus, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
Misija će ostati sve do postizanja sporazuma Beograda i Prištine
Ovakav skepticizam nije bezrazložan, jer je zaostavština EULEX-a na Kosovu zaista upitna, ne samo zbog niza skandala koji su pogodili samu misiju, već i sve nižeg poverenja građana u kredibilnost same misije. Najnovije istraživanje, koje je sproveo Kosovski centar za bezbednosne studije u novembru 2018. godine, pokazuje da EULEX uživa tri puta manje poverenje građana Kosova (24 odsto) nego KFOR. Među srpskom manjinom, taj procenat je konstantno ispod 10% već par godina unazad.
Takav stav građana rezultat je niza korupcinaških afera koje su pogodile samu misiju, a sa kojima EULEX nije uspeo efikasno da se izbori. Tako su još 2012. godine italijanski sudija i britanski tužilac bili optuženi korupciju, a 2014. godine je Koha Ditore objavila niz internih dokumenata EULEX-a koji su pokazali da su članovi misije navodno primili mafijaški mito da blokiraju procese protiv optuženih ili da čak eliminišu dokaze.
“EULEX će svakako biti upamćena kao misija koja nije mogla da završi nijedan slučaj vezan za korupciju na Kosovu i kao misija koja je konstantno bila optuživana za korupcionaške afere unutar same misije”, naglašava Jeta Krasnići iz Kosovskog demokratskog instituta.
Uprkos svim nedostacima i propustima EULEX-a u prethodnih jedanaest godina, kao i činjenice da misija nije imala nikakav uspeh kad je reč o izgradnji vladavine prava na Kosovu, profesor FPN-a Filip Ejdus smatra da se neke od uspešnih reformi policije i održanju stabilnosti na terenu ne smeju zaboraviti. Ipak, ne može se reći ni da je njegov opšti utisak pozitivan.
„Lekcija koju bi EU, a i međunarodna zajednica trebalo iz svega ovoga da izvuku jeste da međunarodne misije sa izvršnim mandatom u oblasti vladavine prava nisu najbolja ideja“, zaključuje Ejdus i dodaje da je najverovatniji scenario, kada je budućnost EULEX-a u pitanju, da će, uprkos konstantnom smanjivanju nadležnosti i kapaciteta, ipak ostati prosutan na Kosovu sve do postizanja sveobuhvatnog sporazuma između Beograda i Prištine.