https://www.blic.rs/vesti/politika/razmena-teritorija-ponovo-u-igri-zaboravljena-ideja-opet-na-stolu-sta-bi-pripalo/7v2hy2f

Ideja o razmeni teriorija između Beograda i Prištine, kao rešenje kojim će konačno biti raspetljan kosovski čvor ponovo je aktuelizovana: u samo sedam dana sa Kosova su stigle dve izjave sa Kosova koje ove opciju vraćaju na sto, i to uz argument da je bolje i „to nego formiranje Zajednice srpskih opština“, ali i da je u pitanju rešenje kojim se „sprečava novi sukob“.

Piše: D. L.

Ideju o razmeni teritorija izneta je, doduše nezvanično, dok je dijalogom koji se odvija u Briselu posredovala tadašnja šefica evropske diplomatije Federika Mogerini a u ime Kosova pregovarao tadašnji predsednik Hašim Tači.

Na nju je, kako se moglo zaključiti na osnovu izjava zvaničnika, stavljena tačka, i to nakon što su podršku uskratile najmoćnije članice Evropske Unije, među kojima pre i Nemačka. Objašnjenje za takav stav bilo je da razmena teritorije po etničkom principu nije rešenje i da bi otvorila Pandorinu kutiju daljeg prekrajanja granica na Balkanu.

U EU sigurno i dalje strahuju od domino efekta koji bi se sa Kosova proširoo na region, ali je bez obzira na to ideju razmene teritorija ponovo u etar bacio potpredsednik najveće opozicione partije, Demokratske partije Kosova Ram Buja. Izjasnio se da je on, ukoliko treba birati između Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO) i razmene teritorija, za razmenu teritorija.

– Pre nego za Asocijaciju sa izvršnim ovlašćenjima, ja sam za razmenu teritorija. Da se Dolina priključi Kosovu, a sever Kosova Srbiji – rekao je Buja.

Buja je rekao da ako opštine sa severa Kosova budu imala izvršna ovlašćenja, Kosovo nikada neće imati mir.

– Tamo je granica nevolja (sever Kosova) jer Čaglavica, Gračanica i ovi drugi ne predstavljaju opasnost – rekao je Buja.

Sa njim se saglasio i bivši komandant OVK Hafir Hodža koji je rekao da je jedini kosovsko-srpski epilog, ako se želi da se izbegne rat, promena granica koja bi, kako je naveo, eliminisala uticaj Srbije na Kosovu i Kosova u Srbiji.

Predložio je da bi Srbiji trebalo dati Leposavić i Zubin Potok, ali ne i Severnu Mitrovicu, za Medveđu, Preševo i Bujanovac.

– Ovim promenama mislim da će se eliminisati uticaj Srbije na Kosovu i Kosova u Srbiji sa njihovim manjinama u tim zemljama – rekao je Hodža preneo „Bota.sot“.

Činenjica jeste da je ovu priču pokrenula opozicija na Kosovu, koja, sada, nema način da je vrati u pregovaračke okvire, kao i da ni su uspeli da je realizuju u vreme kada je DPK na čelu sa Tačijem bila na vlasti.

Ali, sudeći prema nekim izjavama koje se mogu pročitati, ona je prihvatljiva Kosovu, uz uslov da je političari prodaju i prežive (u političkom smislu). To se prevashodno odnosi na aktuelnog premijera Kosova Aljbina Kurtija, koji je svoju politiku i dolazak na vlast gradio na tome da nema odricanja od teritorije i da je to „propala ideja koja vodi u sukobe“.

Tako je bar ocenio profesor geopolitike Laris Gajzer, komentarišući izjavu Buje da je „pre za razmenu teritorija nego za osnivanje ZSO“?

– Političari u Beogradu ili Prištini želeli bi da vide razmenu teritorija, ako mogu da zatvore to pitanje i sačuvaju svoje lice pred javnim mnjenjem. Uz razmenu teritorija i mahanje narativom o međunarodnom pritisku, skoro svaki lider bi to mogao da predstavi kao pobedničko rešenje i kao odluku za dobrobit svoje nacije. Naravno, uz razmatranje budućih komplikacija, takva odluka može srednjeročno i dugoročno dovesti do regionalnog raspleta – reka je Gajzer za Kosovo onlajn.

A upravo od regionalnog raspleta strahuje Evropska Unija, jer postoji bojazan da se ne bi završio samo na Kosovu i da bi izazvao efekat leptira u BiH, ali i da bi Albanci u Severnoj Makedoniji mogla da zatraži nešto više nego multietničke države.

Kada se ovako poslože stvari, pitanje je otkud se ponovo povela ova priča, i ima li šanse da se sprovede.

Govoreći o tome, direktor Foruma za etničke odnose i poznavalac prilika na Kosovu Dušan Janjić kaže za Blic da je sada ovim kosovska strana potvrdila da je bilo razgovora o razmeni teritorija, a da je do njene akteulizacije došlo zbog unutrašnjih prilika na Kosovu.

– Na Kosovu je sada osetljiva situacija, atmosfera je takva da može da dođe do vanrednih parlamentarnih izbora. Uz to, situacija u regionu je takođe osetljiva, BiH se rešava, i ovim DPK „kaniduje“ Kosovo kao temu a istovremeno se unutarpolitički pozicionira jer im treba tema na kojoj će se razlikovati od ostalih stranaka – podseća on.

On podseća da se o ovoj temi pričalo 2017. i 2018, kada je franciski „Mond“ objavio mapu o razgraničenju. Janjić, ujedno, smatra i da je ideja – neostvariva.

– Više je razloga za to. Prvo, niko ne želi nove granice, a to bi dovelo do novih granica između Srbije i Makedonije. Drugo, ne bi moglo da prođe bez sukoba i zahtevnog i teško sprovodivog prilagođavanja Srba Južno od Ibra, jer ako Preševo ode Kosovu, onda je Gracanica isečena – smatra on.

Ponovo iskakanje ove ideje on vidi i kao „odmeravanje blokovskih snaga“.

– Dok god Srbija nije član NATO, a Kosovo se ponasa kao da je član, to znači da može da se posmatra i kao odmeravanje blokovakih snaga – napominje on.

Pariski list, je podsećanja radi, tada pisao da bi, u slučaju teritorijalne razmene između Beograda i Prištine, prvi put bilo reči o novim granicama iscrtanim na čisto etničkoj osnovi, a ne više na ranijim administrativnim linijama konstitutivnih republika ili autonomnih regiona bivše Jugoslavije.

Na mapi je prikazano kako bi izgledala nova „granica između Srbije i Kosova“ pri čemu bi severni deo Kosova, sa srpskim opštinama Leposavić, Zvečan, Zubin Potok i Mitrovica, pripale Srbiji, dok bi Kosovu pripala teritorija opštine Medveđa i Preševska dolina, naseljene većinskim albanskim stanovništvom, a koje su u sastavu Srbije.

„Mond“ je u grafičkom prikazu sa sopstvenim tumačenjem različitim bojama predstavio teritorije naseljene srpskim stanovništvom i teritorije sa, vidno većinskim, albanskim stanovništvom. Na mapi su predstavljene četiri opštine s većinskim srpskim stanovništvom na severu Kosova, za koje se navodi da su „izvan kontrole, nisu pravno uređene i plen su mafijaških grupa“. „Mond“ je na mapi naveo da „stanovnici severa Kosova ne plaćaju porez niti račune za struju, kao i da na referendumu 2012. godine 99,7 odsto njih nije priznalo legitimitet vlasti u Prištini“.

Mitrovica je na mapi opisana kao grad-simbol etničkih podela, a jezero Gazivode kao ključno za snebdevanje Kosova vodom, ali se ističe da je vlasništvo nad njim sporno i da se ono nalazi na „granici sa Srbijom“. Prikazane su i dve glavne termoelektrane čije hlađenje, kako se napominje, zavisi od jezera Gazivode. Predstavljen je i rudnik Trepča, za koji francuski list navodi da pravo na njega polaže Beograd, a da rudnikom upravljaju dva različita entiteta – entitet kosovskih Albanaca i entitet Srba. Za Medveđu, na teritoriji Srbije, „Mond“ navodi da kosovski predsednik Hašim Tači traži pripajanje te opštine Kosovu, ali da je većina albanskog stanovništva Medveđu već napustila. Na „Mondovoj“ mapi je navedeno i da, na teritoriji Srbije, Preševska dolina prkosi centralnoj vlasti. Prizren je prikazan kao značajan za Srpsku pravoslavnu crkvu, uz podsećanje da Srbi Kosovo smatraju kolevkom svoje nacije i vere.