Tanjug, 03.07.2020.

https://www.blic.rs/vesti/politika/dw-zapadni-balkan-ima-ogromna-ocekivanja-od-berlina-koja-ni-u-teoriji-ne-mogu-da-se/kepndbt

U nemačko predsedavanje Evropskom unijom polažu se velike nade, između ostalog i na Zapadnom Balkanu, gde se očekuje podrška za proces proširenja.

Kako piše “Dojče vele”, nemačka kancelarka Angela Merkel jasno je dala do znanja šta su prioriteti nemačkog predsedavanja EU: na samom vrhu je suočavanje sa krizom zbog pandemije korone, uključujući obnovu pogodjene evropske ekonomije, kao i Bregzit.

Ipak zemalje Zapadnog Balkana imaju ogromna očekivanja od nove uloge Berlina, koja međutim, kako tvrdi DW, ni u teoriji ne mogu da se ispune.

Albanija i Severna Makedonija imaju najbolje šanse da napreduju u svojim naporima za brže približavanje EU jer se Nemačka za to zalaže već duže vreme – navodi se u tekstu.

Ali, kako piše, prošlog oktobra usporile su ih Francuska, Holandija i Danska svojim stavom da nema pristupanja bez dalekosežnih reformi u zemljama-kandidatima i da je to moguće tek nakon temeljne reforme struktura Evropske unije.

Kako ocenjuje DW, u reakciji tipičnoj za EU, kriterijumi za pristup kozmetički su revidirani i Tirani i Skoplju je konačno u martu dato zeleno svetlo.

EU oslonac Balkana

Navodi se i da se mnoge balkanske zemlje oslanjaju na Evropsku uniju, a posebno Nemačku, radi finansijske podrške za važne infrastrukturne projekte: na primer, železničku vezu izmedju Niša i Prištine, izgradnju autoputa u Bosni i Hercegovini duž evropskih tranzitnih koridora i izgradnju ili proširenje gasovoda i nafotovoda izmedju zemalja jugoistočne Evrope, kako bi se konačno povezale.

– Olakšavanje putovanja je na vrhu liste želja svih balkanskih zemalja,a to se posebno odnosi na mlade ljude – navodi DW.

Problem politike EU na Balkanu oduvek je bila fragmentacija nadležnosti, odavno svih 27 zemalja ne vuku zajedno na istu stranu, a pored toga, izbor osoblja u Briselu često nailazi na nerazumevanje.

“Dojče vele” piše da je tako Španac Žozep Borel odgovoran i za Balkan. Njegov izaslanik za taj region je bivši slovački ministar spoljnih poslova Miroslav Lajčak.

Međutim, pošto Španija i Slovačka iz unutrašnjepolitičkih razloga odbijaju da priznaju Kosovo, šanse za iskrenu ravnotežu Beograda i Prištine nisu naročito dobre, tvrdi DW.

SAD u regionu

U poslednje vreme, Sjedinjene Američke Države, koje na Balkanu slede svoje ciljeve, u tom regionu sve više izazivaju EU. Navodi se i da ciljevi SAD često nisu u skladu s idejama Brisela, a “najnoviji primer je stari sukob Srbije i Kosova”.

SAD, kao dugogodišnji posrednik, bukvalno su skinule kajmak kada su 27. juna, bez koordinacije sa Briselom, pozvale lidere dveju strana u Belu kuću.

– Spektakularni sastanak je propao samo zato što je američki tužilac Međunarodnog suda za Kosovo u Hagu iznenada objavio optužnicu protiv predsednika privremenih prištinskih institucija Hašima Tačija, koji je kao bivši vođa pobunjenika, zajedno s drugim optuženima, odgovoran za ubistvo oko 100 ljudi u ratu 1998/99 – navodi DW.

Time se EU vratila u igru, a u julu će lideri Beograda i Prištine razgovarati u Parizu, što je planirano u Briselu.