Predsednik Komiteta za spoljne poslove američkog Predstavničkog doma, Eliot L. Engel izjavio je u subotu, 28. marta, da je “duboko zabrinut teškim taktikama Trampove administracije sa Prištinom”, dodajući da su “SAD doprinele političkoj krizi na Kosovu”. Smatra da je pritisak Kosovu zbog takse od 100 odsto za Srbiju i BiH neuravnotežen, ukazujući pritom da SAD treba da uvedu sankcije Srbiji zbog bezbednosnih veza sa Rusijom.
“Stejt department odavno poziva Kosovo da ukine taksu (od 100 odsto) Srbiji. Ali, ova administracije uvela je ekonomske kazne samo nekoliko nedelja nakon formiranja Kurtijeve (Albin) vlade. Umesto da puste novu vladu da se suoči sa pandemijom, agencijama i pokrene unutrašnje procedure, Sjedinjene Države doprinele su političkoj krizi u Prištini zbog takse Srbiji”, stoji u izjavi Eliota Engela.
On dalje dodaje da postoje dobri razlozi zašto Kosovo treba da ukine taksu i uglavnom se tiču toga da ona više šteti Kosovu nego što može da utiče na postizanje mirovnog sporazuma sa Srbijom.
“Bez obzira na to, tarife (taksa) su legitimno sredstvo suverene nacije. Kao takve, predsednik Tramp ih je uveo širom sveta protiv prijatelja i neprijatelja iz ekonomskih i političkih razloga”, dodaje Engel.
‘Čin maltretiranja, a ne čin zrelog partnera’
Naglašava da su, umesto korišćenja svladavajućih taktika, SAD trebalo da strpljivo rade sa sada odlazećom vladom Kosova na poboljšanju politika koje promovišu prosperitet i trajni mir. Smatra da kada se mala demokratija “tera na silu” da uradi nešto, to je “čin maltretiranja, a ne čin zrelog partnera”, i dodaje da će nastaviti da radi s bilo kojom vladom koju narod Kosova izabere sada i u budućnosti.
“Šta više, pritisak Prištini zbog takse očigledno je neuravnotežen. Srpske diplomate putuju kroz svet vršeći pritisak na države da povuku priznanje Kosova, a Srbija produbljuje odnose sa Moskvom i kupuje značajne količine ruskog naoružanja”, navodi Engel.
Dodaje da ta kupovina oružja zahteva od američke administracije da Srbiji uvede sankcije a “na osnovu Zakona o suprotstavljanju američkim suparnicima kroz sankcije (CAATSA) usvojenim u Kongresu nakon mešanja Rusije u izbore 2016”.
“Niti smo uveli te sankcije, niti smo energično tražili od Srbije da prekine napore za povlačenje priznanja Kosova”, ističe Engel.
“Nešto nije u redu sa američkom politikom i to moramo da ispravimo. Trebalo bi da počnemo sa rebalansiranjem naših pristupa prema Srbiji i Kosovu. Trebali bismo sarađivati sa našim evropskim saveznicima kako bi obe zemlje tretirali kao nezavisne i suverene partnere, primenjujući dosledne standarde za obe strane dok pokušavamo da ponovo pokrenemo mirovne pregovore”, navodi Engel.
“Kad američki zakon kaže da bi trebalo da sankcionišemo Srbiju zbog njenih bezbednosnih veza sa Rusijom, trebamo to da uradimo”, dodao je.
‘SAD da obnove pomoć Kosovu’
Naglasio je da SAD treba odmah da obnove svoju pomoć preko razvojnog programa Sjedinjenih država na Kosovu, koji je nedavno suspendovan zbog takse.
Engel je podsetio da su SAD vodile kampanju za okončanje “Miloševićevog genocidnog etničkog čišćenja” i da su najsnažniji prijatelj nezavisnog i suverenog Kosova. Istakao je da je bio ponosan partner svih kosovskih vlada i da ne zauzima ničiju stranu.
“To je odluka naroda Kosova. Uvek ću sarađivati sa onim koga (narod) izabere”, istakao je Engel.
- Grenel za RSE: Za ukidanje taksi bez reciprociteta
- Za Vučića delimično ukidanje takse prevara, Tači traži da se ukine potpuno
Podsetimo, američka administracija insistirala je na potpunom ukidanju takse od 100 odsto kako bi se nastavio dijalog Kosova i Srbije. Na tome je posebno insistirao specijalni izaslanik američkog predsednika za mirovne pregovore, Ričard Grenel (Richard Grenell).
Kako je predsednik Kosova Hašim Tači (Hashim Thaçi) nedavno izjavio, vodeću ulogu u tom procesu sada su preuzele Sjedinjene Države.
Premijer na dužnosti Aljbin Kurti je 20. marta ukinuo taksu na sirovinske proizvode, i najavio da će se do 1. aprila taksa zameniti recipročnim merama, merama kojima se Grenel takođe usprotivio.
U međuvremenu, Skupština Kosova je 25. marta izglasala nepoverenje vladi Aljbina Kurtija. Američki ambasador u Prištini Filip Kosnet (Phillip Kosnett) dan pre sednice saopštio je na Tviteru da mu je “drago što će Skupština održati sednicu”, dok su Nemačka i Francuska pozvale na njeno odlaganje zbog pandemije Covid-19.
Kurti je na sednici rekao da je pozadina njegovog rušenja jer između predsednika Kosova i Srbije postoji “tajni sporazum o razmeni teritorija” koji sa njim na čelu vlade “ne može da prođe”.
Postojanje jednog takvog tajnog plana negirali su u zajedničkoj izjavi Grenel, Kosnet i posebni izaslanik američkog državnog tajnika za Zapadni Balkan Metju (Matthew) Palmer.