Autor: Milivoje Mihajlovic,  KoSSev, 15. septembra 2020.

https://kossev.info/rikoset-vasingtonskog-sporazuma/

Poštovani prijatelju,

Dobili smo, eto, i “Vašingtonski sporazum”. Predstavnici “zavađenih plemena” su potpisali svako svoj papir i poneli ga kući, uz ključeve Bele kuće i “Trampovo penkalo”, kao souvenir za uspomenu na “istorijski” susret u kojem su obe strane otišle neporažene. Čudna je to bila utakmica kosovske i srpske političke reprezentacije u kojoj je pobedio – sudija. Dobar rezultat je ostvario i Izrael.

Rikošet „Vašingtonskog sporazuma“ seže do Bliskog istoka, Rusije, Kine… Previše novih problema za nas koji ne znamo šta ćemo ni sa svojim problemima.

Bio je to Trampov “šou” u Trampovom stilu – meni biznis, a vi se nadgornjavajte sa politikom. Ekonomski sporazum je omogućio da američke finansijske korporacije otvore “šalter” i na ovom našem području, ispred kojeg će biti redovi za kredite za termoelektrane, puteve i pruge koje će graditi američke kompanije. Već viđeno u svim sistemima gde je stabilokratija sinonim za kleptokratiju. Recept oproban na Bliskom i Srednjem istoku, u Južnoj Americi i zemljama iz kojih decenijama stižu vesti o sukobima, ratovima, terorizmu, švercu narkotika, kriminalu, pranju novca…

Vlastima se toleriše gušenje demokratije i kriminalizacija društva – da bi mogli lakše da ih ucenjuju. Ruke im se vezuju sve većim zaduživanjem kod međunarodnih finasijskih organizacija. Novac od skupih kredita se troši na preživaljavanje, na infrastrukturu koju grade strana preduzeća, a kamate se otplaćuju rasprodajom “porodičnog blaga” – nacionalnog bogatstva. Na kraju , kad se sve rasproda, ostaju krediti u kojima se društva guše. Lokalni političari koji učestvuju u ovoj propasti i pljačkaju svoj narod, nadaju se da će večno vladati, ali bivaju smanjeni, hapšeni, nestaju sa scene… Ostaju osiromašeni građani i buduće generacije bez perspektive. To je piramida pljačke u kojoj su nacionalne i vreske netrpeljivosti samo sredstvo. Naravno, stradaju građani, poniženi i opljačkani, zavađeni i bez dostojanstva.

Ostaju endemska korupcija, hronično nasilje, diktatura i malodušnost u vladajućoj kasti koja održava vatru međunacionalnih animoziteta. Balkanska predvidiva nepredvidivost dramatična je zbog geopolitičke i geoekonomske logike sukoba.

Šta je logika kosovskog čvora? Teritorija? Ko ima manje teritorije nego što mu je potrebno? Dokle god se podgreva mogući sukob na Kosovu uzrok će biti kontrola heroinskog puta (evropske rute) kontrola trgovine, kontrola svega… Balkanski mafijaški kartel je regionalnog tipa, ima značajno uporište u političkim elitama, kako u regionu, tako i u Evropi i svetu. Tu nema mesta za demokratiju.

Građanin postoji da bi plaćao porez, da bi glasao za vlast, da bi plaćao reket za nasjskuplju a najnekvalitetniju hranu, najskuplju i najslabiju zdravstvenu zaštitu, najskuplje i najneefikasnije vlasti… On postoji samo kao “neko” ko treba da bude sistematski  obmanjivan – kao deo “živog zida” koji brani vlast iako ona sve radi na njegovu štetu.

Živi zid su masovni protesti, mitinzi i kontramitinzi – sa porukom – imam i ja narod. Taj “film” smo gledali proteklih decenija i gde smo sada?

U Vašingtonu je svašta potpisano, a onda je, u maniru Briselskog dijaloga, nastavljena utakmica spin doktora koji se utrkuju u demantovanju. “Čim neku vest demantuju, znajte da je istina”, govorio je Bizmark. Kako će Beograd i Priština da objasne Briselu otvaranje ambasada u Jerusalimu kada je EU izričito protiv toga? Šta reći Erdoganu tim povodom? Na koji način će Srbija okrenuti leđa Kini ( “bratu Siju” i Huaveiju) kad dug Beograda prema Kini iznosi 7,5 milijardi dolara? Otkud sad Hezbolah u srpsko-kosovskoj “istorijskoj” agendi?

Možda Ričard Grenel, koji je bio šef svih američkih obaveštajnih sistema, zna odgovore na ova pitanja. Bojim se da će događaji koji pristižu prekriti zaboravom sve ove dileme. Mi smo dobili suvenire, a Gazivode su postale “Trampovo jezero”.

Ali, u Vašingtonu je zaista dijalog Beograda i Prištine pokrenut sa mrtve tačke. I Beograd I Priština su zadržali prijateljski odnos sa SAD, ma koliko bio skup. Brisel je dobio upozorenje da ne može da se igra sa “kosovskim pitanjem”, niti da skriva nemoć. SAD su demonstrirale snažan uticaj na lokalne lidere, pokazujući da drže poluge kojima mogu da smenjuju vlasti na nemirnom Balkanu gde politički život određuje  anticivilizacijska međunacionalna netrpeljivost. Ne pokazuju razumevanje za identitetske predstave koje Albanci i Srbi imaju o sebi i jedni o drugima.

Ovaj region je paradigma korupcije, industrije pranja novca i kriminalizovanih sistema, “izvoza” najboljih lekara, inženjera, sručnjaka i zanatlija, koji odavde beže kao iz ludnice, ostavljajući samo svoja imena na biračkim spiskovima.

Ovo je područje beznađa i takmičenja bednih privreda, kićenjem lažljivom potemkin- statistikom u zavađenim zemljama koje plutaju između ekonomske propasti, socijalne delikvencije i političkog bankrota. Zemlje koji u toku pandemije kupuju respiratore, a u miru – prislušne uređaje. Besmislene netrpeljivosti drže ovo područje u blatu.

Evropska unija je stvorena da bi se ugušilo rivalstvo među evropskim silama. Žan Mone je definisao EU: “Jedan uzrok – mir. Jedan put – ekonomija. Jedan cilj – evropski federalizam”. Možda je to recept za naš region.

Mi smo, propuštajući mnoge prilike za mir i razvoj, izabrali nestabilnost jer je to voda u kojoj najbolje plivaju politika i kriminal. Može li doći do promena? Da. Pod uslovom da velike sile ne podržavaju kriminal na ovom podneblju.

Promene na Kosovu, započete ove godine na talasu borbe protiv kriminala i korupcije su zaustavljene. Verujem – privremeno.

Promene u Crnoj Gori, takođe motivisane borbom protiv kriminala, su počele. Da li će I tamo biti primenjen “kosovski recept” – kupovine poslanika, razdor u novoj vlasti, namera da ih posvađaju sa svetom, mitinzi i kontramitinzi, podela po nacionalnoj, verskoj, identitetskoj osnovi…? Ili je i to početak kraja kleptokratskih sistema?

Evropa je tolerisala nedemokratske i pljačkaške vlade koje su stvorile hobotnicu koja uništava zemlje u regionu. Promene zahtevaju mudrost i strpljenje.

Dostojevski je govorio da “u svakom životu postoje dani koje treba izdržati”.